Ekološka krivična dela su specifična po mnogo čemu, počevši od saznanja za radnju izvršenja dela, otkrivanja, procesuiranja, dolaženja do istine, presuđenja, te izricanja sankcije za učinjeno delo, rad nadležnih organa prate svojevrsni izazovi, naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o delima blanketnog karaktera, te je poznavanje sektorskih zakonskih i podzakonskih propisa od krucijalnog značaja.
Polazeći od ovakvog stanovišta, može se reći da je i saznanje o izvršenju dela specifično u odnosu na druga dela, naročito u situacijama u kojima se posledica dela duže vreme ne ispoljava, odnosno izostaje, te se kao izvori saznanja pored rada nadležnih isnpekcijskih organa i policije, pojavljuju i zainteresovani građani koji žive na ugorženim područjima, vesti iz sredstava javnog informisanja, ali i neretko to budu anonimne i pseudoanonimne prijave.
U početnoj fazi, dakle odmah nakon prijema prvih informacija o izvršenju dela, veoma je bitno planiranje preduzimanja svih dokaznih radnji, jer bi svaki eventualni propust mogao dovesti do toga da se ključni dokazi ne uzmu u razmatranje ili da se zanemare, zbog čega je potrebna svestrana međusektorska saradnja policije, tužilaštva i nadležnih inspekcija, kao i svih drugih činilaca potrebnih za otkrivanje specifičnog ekološkog krivičnog dela, budući da se takvim zajedničkim postupanjem jedino može prkositi ekološkom kriminalu. Ovakva saradnja je neophodna, utoliko više što se pojedina radnja određenog dela može podvesti i pod prekršaj i pod privredni prestup, pa se izazivanjem kolizije sa krivičnom odgovornošću može desiti da izvršilac zapravo izbegne tu odgovornost.
Od prijema informacije o mogućem delu do pripreme preduzimanja procesnih radnji
Osim što mora da postoji neophodna saradnja između tužioca kao organa koji rukovodi predistražnim postupkom i drugih nadležnih organa, po prijemu prvobitnih informacija o mogućem delu, važno je i uputno proveriti podatke koji su od značaja za razlikovanje krivičnih dela od drugih zakonom zabranjenih radnji, a koji se mogu naći u određenim bazama podataka.
Tako su na primer baze podataka Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije od velikog značaja za otkrivanje radnje pojedinog dela, jer se u njenim bazama mogu naći podaci o izdatim i oduzetim dozvolama za upravljanje otpadom, podaci posrednika u upravljanju i trgovini otpadom, evidenciji o prometu i kretanju otpada i slično. Takođe, kod ove Agencije postoje i drugi registri velikih izvora zagađivanja, taksativno pobrojane i svrstane po delu ekosistema koji se brani i to kroz podelu na vazduh, vode, otpad i zemljište, pa valja napomenuti da veliku ulogu u poslednje vreme imaju i katastri kontaminiranih lokacija, u čije evidencije se evidentiraju sva mesta na teritoriji Republike Srbije gde se bezpravno odlaže otpad.
Isto tako, podaci pribavljeni iz baze Agencije za privredne registre, mogu biti dobra polazna osnova za utvrđivanje vlasničke strukture privrednog društva koje je izvršilo zagađenje, utvrdjivanje odgovornog lica u pravnom licu i drugih podataka potrebnih za primenu Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Nakon utvrđivanja polaznih činjenica, tužilac pristupa otkrivanju materijalnih tragova koje je zapravo najvažniji deo procesa prikupljanja kod ovih krivičnih dela, jer su ona kompleksna za dokazivanje, budući da treba znati koje tragove i dokaze tražiti, čak i onda kada izostaje posledica dela. Čest je slučaj da su tragovi dela usled vremenskih i drugih prilika rasuti na širokom području, odnosno da se ne nalaze na mestu izvršenja dela, zbog čega je potrebna hitna intervencija svih nadležnih službi. Takođe, može se desiti da događaj zahteva promptnu reakciju nadležnih službi, jer je na primer voda u reci crvena, vazduh je vidljiv, otkriven je pomor određene životinjske vrste u blizini gradskog naselja/vrtića ili je otkriven nedozvoljen promet zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta u neuslovnim i neadekvatnim vozilima i tako dalje, zbog čega je potrebno multisektorsko postupanje, preduzimanje svih radnji neophodnih radi uzimanja uzoraka za veštačenje, smeštaja i obezbeđenja adekvatne nege zaštićenim vrstama. Tragovi mogu vrlo brzo nestati usled vremenskih uslova – vetrova, kiše, isparenja zbog toplote, a može se desiti da se otrovi mogu proširiti i ugroziti samog čoveka, zbog čega organi postupka moraju brzo reagovati kako bi sprečili propadanje i uništenje dokaza.
Na licu mesta
Sistematičnim, kvalitetnim i multidisciplinarnim radom se treba pristupiti obradi mesta izvršenja dela, da bi se pretraživanjem terena pronašli dokazi, koji uz dokumentovanje i prikupljanje informacija od relevantnih činilaca, fotodokumentacijom, uzimanjem uzoraka, a potom i veštačenjima, trebaju da čine gro dokaza koji će biti prezentovani i izvedeni u sudskom postupku. Pronalaženje, fiksiranje, obezbeđenje i čuvanje dokaza moraju biti stručno urađeni, na zakonom dozvoljen način, kako bi mogli poslužiti kao dokaz u sudskom postupku.
U ovoj fazi se vodi računa o tome o kakvom delu je moglo biti reči, pa se u zavisnosti od radnje izvršenja dela i dela životne sredine koji je pretrpeo štetu, zaključuje koje će se radnje nadležnih organa preduzimati i koji će se dokazi prikupljati. Razumljivo je da su radnje različite u odnosu na to da li je delo izvršeno u odnosu na vodu, vazduh, zemljište ili živa bića, odnosno zaštićene i strogo zaštićene vrste, pri čemu se podrazumevaju životinje, biljke i/ili gljive.
U zavisnosti od toga šta je posredni ili neposredni objekt krivičnog dela, nadležni tužilac u rad na licu mesta ili kasnije u toku postupka uključuje sledeće nadležne subjekte i to: pre svega nadležnog inspektora specijalizovane jedinice za ekološki kriminal pri MUP-u, forenzičara/krim-tehničara radi fiksiranja tragova na licu mesta, fotografisanja i snimanja zatečenog stanja, interventne ekipe radi obezbeđenja lica mesta, Sektora za vanredne situacije u okolnostima kada je neophodno obezbediti bezbednost učesnika na licu mesta, nadležne republičke ili lokalne inspekcijske službe radi sačinjavanja potrebnih dokumenata iz svoje nadležnosti, komunalnu miliciju ukoliko se radi o javnim površinama, veštake različitih struka, zaposlene u akreditovanim laboratorijama ili institutima radi izuzimanja tragova i uzoraka za analizu, odnosno zakonitog obezbeđenja, stručnjake iz Zavoda za zaštitu prirode ukoliko se radi o ugroženosti zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, te na kraju, poželjno je i prisustvo istraživača, stručnjaka i volontera NVO sektora, koji najčešće imaju sve relevantne informacije u vezi predmetnog slučaja.
Mogući problemi u toku postupka
Sve gore opisane radnje ukazuju na poteškoće koje se mogu javljati u toku postupka, najčešći problemi se javljaju počevši od prve informacije o kakvom delu, do formiranja predmeta u tužilaštvu. Osnovni izazov tužioca u svim predmetima je da utvrdi uzročno-posledičnu vezu između radnje okrivljenog i posledice koju ta radnja izaziva, u ovim predmetima taj izazov je utoliko veći iz razloga što postoje slučajevi gde se odmah ne može utvrditi o čijoj radnji je reč i šta je sve moglo da izazove posledicu koju je tužilac na licu mesta zatekao, naročito što se ekološka šteta često ne manifestuje odmah.
U praksi se javljaju slučajevi nepostojanja ili nedostupnosti relevantnih laboratorija ili zavoda koji bi izvršili neophodne analize, na primer u udaljenim mestima od prestonice ili većih gradova ne postoje navedeni resursi, a ograničenja u vezi sa vremenskim uslovima ili drugim smetnjama dovode do toga da se ne može blagovremeno reagovati.
Takođe, velika je poteškoća to što na listi sudskih veštaka Ministarstva pravde ne postoje veštaci stručni za ekologiju per se, ali se u tom slučaju mogu angažovati drugi stručnjaci iz srodnih oblasti, zavisno od dela, na primer toksikolozi, trasolozi, hemičari, tehnolozi, veterinari, biolozi, biohemičari i drugi. Poteškoće su utoliko veće, što veštak jedne struke ne može da sagleda širu sliku uticaja određenog dela na ekosistem, odnosno ne može proceniti kolika je ekološka šteta nastala i koje su mere neophodne za sanaciju, što je zapravo najvažnije za sam krivični postupak, a sve u vezi kvalifikacije krivičnog dela.
Na kraju, mada ne manje važno, potrebno je angažovati i veštaka finansijske struke, koji će oceniti kolika je korist koju je učinilac dela ostvario, odnosno koliku je štetu naneo životnoj sredini, a sve u cilju oduzimanja imovinske koristi od okrivljenog, no kako je sudska praksa u ovim predmetima još uvek u povoju i ovaj segment postupka bi u ovom trenutku predstavljao izazov.
Šta nam je činiti?
Imajući u vidu predstavljenu složenost postupka, a naročito činjenicu da se degradacijom i uništavanjem životne sredine urušavaju osnovna ljudska prava, uključujući pravo na život i zdravlje, ali i pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, neophodno je, pored specijalizacije učesnika u postupku i inovacije standarda u postupanju, promeniti i svest svakog pojedinca utoliko što će se uključiti, prijaviti i hitno reagovati na svaku vrstu ekološke štete koju utvrdi. Priroda je jedna, ona nama pripada, bez zdrave životne sredine, nismo ni mi zdravi!
Autor: javni tužilac OJT Đurđica Đorđević
Izvor fotografije: Yogendra Singh- pixabay
